Nezainteresovan

Виолетин прозор

Седма самостална изложба фотографија Виолете Милутиновић, ЕФИАП, под називом „Са мог прозора“, је отворена синоћ у галерији УК Пароброд. Изложбу је отворио г.Мирослав Предојевић, МФ ФСС.

 

Виолета Милутиновић – СА МОГ ПРОЗОРА
Својевремено је Мирослав Антић записао: „Никог немој да питаш шта
значи нека изложба. Изложба није оно што ти је показано.” Виспрени
Антић је знао да је то велика тајна, никада до краја одгонетнута, поготову
у случају Виолете Милутиновић у њеним актуелним фотографијама када
се у оптику вешто умеша неухватљива, разбарушена и знатижељна
природа „жене змаја”.
Без обзира на ову тачну констатацију дозволите ми да ипак изрекнем
неколико скромних речи о Виолетиној изложби и и тако бар донекле
оправдам част која ми је указана.
Развојни пут једне личности у овом случају Виолете Милутиновић,
фотографкиње – уметнице разликује се по индивудуалним процесима који
се морају проћи у бављењу светлосним импресијама где су прво савладани
основни поступци, затим дефинисани властити доживљаји, а у правцу
формирања аутентичног визуелног рукописа. Основни процеси су
релативно брзо савладани, код дефинисања властитих доживљаја је већ
било мало теже због великог утицаја животног сапутника Зорана
Милутиновића, коме је била, јесте и биће велеика подршка.
Проналажење специфичног фотографског пута било је условљено дечијом
радозналошћу и великом жељом за стварање соственог света испуњеног
светлосним белешкама.
Те и такве белешке су сада пред нама као једна отворена књига у којој
главну улогу има прозор породичног гнезда испред кога као на великој
позорници трепераво светлуца живот у својим непредвидљивим
варијацијама. Израњајући из итимног кутка свог стана, са свевидећим
оком свог фото-апарата, несебично торшећи сопствену креативну
енергију, на једном суженом простору омеђеног: околним зградама,
крововима, двориштем и улицом Виолета проналази необичан и узбудљив
свет призора које вешто извлачи из животног контекста. Овде није у
питању жеља за стварањем сировог документа већ специфичан визуелни
доживљај који је способан да поново емитије енергију уочених мотива.
Ове фотографије су врста открића, у видном пољу једног прозора, неке
ситуације и жеље да се на другачији начин уђе у смисао призора.
Инсекти, птице, домаће животиње и људи нису само реалистични и не
говоре само о урбаном животу као мотиву многих фотографских прича,
колико нам говоре о начину на који их је Виолета видела и приближила
свима нама. Ова врста фотографије је умеће пронађеног доживљаја у
својој околини и њеном пулсирању, а не оранизација и манипулација.

Виолета је личност снажних емоционалних вибрација изразите животне
енергије и своје фотографске импресије преноси са лакоћом и у духу
брзопотезне партије шаха. Енергија градског живота са примесом
провокације се у потпуности уклапају у њен свет скривен у лавиринту
оваквих и сличних остварења.
Разборита, бујна врло често стихијска Виолетина природа, посредством
фотографског апарата као својеврсног катализатора, се трансформише у
знатижељног посматрача. А знатижељни посматрач памћењу
предтпоставља своје фотографско умеће којим опредмећују своје
импресије да би нас натерала да видимо, не далеке егзотичне мотиве већ,
живот у видокругу нашег прозора који често занемаријумо као ефемеран
доживљај који није вредан помена.
А да нисмо у праву показаће вам ова изложба где ћете сигурно застати
ради једног погледа, где ће вам се отети један уздах, бљеснути осмех,
пробуди знатижеља, саосећање и радозналост – е то је циљ који је себи
поставила, ради свих нас, Виолета Милутиновић.
Зато јој од срца честитам у своје лично име, а убеђен сам и од свих овде
присутних.
Хвала и живели!
Мирослав Предојевић