Искуства излагача

Javljam se kratko povodom teksta "Ljubazan osmeh i samar".

Autoru Zoranu Djordjevicu HVALA jer je napisao tekst verujem, u ime svih ogorcenih i razocaranih autora kojima su se vratile "fotografije" iz Ivanova.

Jednostvno ne bih imao da dodam tom tekstu ni jednu rec vise, jer je nas kolega Djordjevic uglavnom sve rekao.

Samo da napomenem, da se sve, bukvalno sve dogodilo i sa mojim fotografijama kao sto je i Zoran to opisao u tekstu a i prikazao na slikama.

Mozda bih i mogao da prezalim izguzvane fotografije. Rekao sam mozda.

Ali odakle im pravo da mi ih ne vrate u originalnoj ambalazi u kojoj sam im poslao,a u pitanju je kutija ista kao u tekstu, koje na jedvite jade dobijam od poznanice lekara a sluze za rendgen filmove.

Da ne duzim vise. Mislim da bi ovim morao da se pozabavi i neko iz Fotosaveza, jer ja sam odlucio da ne saljem svoje fotografije u Ivanovo.

Hvala jos jednom i dobro je da ima jos neko ko ne zatvara oci pred ociglednom bahatoscu pojedinaca i klubova zbog nekih nazovi "dobrih odnosa" i "mira u kuci".

Pozdrav
Fadil Sarki

Најновији пример је “3. Салон уметничке фотографије” одржан у Иванову.

Сви који су током лета посетили Иваново не могу, а да не цене труд који су организатори уложили да би окупили фотографе и пажњу којом су их домаћини обасипали тог дана.

Каталог изложбе која је потом организована пажње је вредан.

Ипак, појавило се и оно мање пријатно лице Салона које уз сво разумевање за, још увек, почетничке пропусте, не може да оправда немар и непоштовање које су организатори показали према фотографијама и ауторима – учесницима Салона, занемарујући основе организације и добрих пословних обичаја и стандарда.

Пођимо редом.

1. Амбалажа у којој су фотографије послате мора се сачувати и у истој амбалажи те фотографије се морају вратити.

Кутије се не продају у трафици иза ћошка, њих морате направити или се другачије снаћи. Зато нико нема право ни дозволу да их отуђује, присваја или баца!!!

Послао сам фотографије у кутији која је веровали или не, равно 20 година преносила моје фотографије од изложбе до изложбе у земљи и свету. Ни једном ми фотографија није оштећена.

Ево у чему и како су организатори “3. Салона уметничке фотографије” у Иванову вратили радове.

Организатор изложбе у Иванову враћа фотографије умотане у папир!!!!, улепљен селотејпом "ојачан" 250гр папиром!!!

2. Организатор не само да је дужан да сачува кутију у којој су фотографије стигле већ и сав садржај кутије.

Стиропор у кутији или папирне куглице нису ту да би правиле ђубре у вашој канцеларији већ да би сачувале кутију, а самим тим и њен садржај од притиска тежих пакета. Он се не баца већ чува у амбалажи у којој је стигао.

Не постоји извињавајући фактор за незнање и занемаривање чињенице да има аутора који још увек раде аналогном техником, а таква повећања су уникатна, за разлику од дигиталних копија.

Не желим да кажем да се према аналогним радовима мора односити са посебном пажњом јер се према свим радовима које вам је неко поверио МОРАТЕ односити са посебном пажњом.

3. Када у пропозицијама напишете да не сносите трошкове оштећења настала током транспорта, онда се то односи на пакет упакован на исти начин како сте га добили. Ако фотографије замотате у папир, онда нико други не може преузети одговорност за ваш немар и неозбиљност. У том случају можете се сматрати срећним ако од вас траже само исплату надокнаде за оштећене фотографије, јер ако се деси да ствар стигне до суда и аутор тражи надокнаду вредности фотографија, може се десити да останете без вишегодишњег клупског буџета.

Свакоме се може десити да му пукне стакло и оштети фотографију. Основни је ред тада аутору написати писмо, описати шта се догодило и понудити одштету. Највероватније ће аутор одбити било какву надокнаду јер је довољан и тај људски и колегијални гест. Ако пропустите да то урадите, основано се може закључити да сте фотографију оштетили грубим немаром и да чак нисте ни приметили шта сте урадили.

4. Нико не очекује да ће његовим фотографијама руковати људи који носе памучне рукавице чак и када је свестан да емулзија на његовим повећањима није отпорна на масноћу са руку. Ипак, много већа оштећења на емулзионој страни папира чини лепак.

Опште је прихваћено да се на полеђину фотографије стављају ролнице селотејпа или лепљиви сунђерчићи који осигуравају фотографију испод стакла. Њиховим отклањањем на полеђини фотографије остаје лепак који, ако фотографијама нестручно рукујемо може да се пренесе на емулзију друге фотографије и тако је оштети. Решење овог проблема је једноставно и лежи у начину ређања фотографија. Фотографије се ређају у паровима. Прве две се постављају "лицем улице" (емулзија на емулзију), друге две се постављају - "леђа у леђа" (неемулзиони слој на неемулзиони слој), па опет лице у лице, леђа у леђа… Не само да се лепак неће пренети на фотографију већ ће радови бити сачувани од мастила печата или хемијске оловке којом је писано по полеђини фотографије.

Када тако поређане фотографије убаците у оригиналну амбалажу у коју вратите стиропор или папирне куглице, тек тада можете рећи да сте учинили све што је било до вас да ауторима вратите неоштећене фотографије и да за свој труд очекујете пуно уважавање.

Занемаривањем било ког од ових основних правила стављате свима до знања да сте залутали на терен организовања изложби.

Зоран Ђорђевић, мајстор фотографије ФСС