fss

O kriterijumima za dodelu zvanja Foto saveza Srbije

Posle niza godina rada u Umetničkom savetu i učestvovanja u dodeli zvanja FSS, mnogih pitanja koja su mi kolege upućivale, dugih razgovora i polemika, osećam potrebu da iznesem stavove kojima se rukovodim u odlučivanju.

Smatram da najviše nesporazuma potiče iz nepoštovanja ili nerazumevanja dve osnovne odredbe iz pravilnika o dodeli zvanja:

Prvi problem javlja se kod formiranja kolekcije. Nije čudno što su kandidati često u neprilici prilikom sastavljanja kolekcija kad se i stavovi članova Umetničkog saveta razlikuju. Najčešća pitanja su: treba li kolekcija da se sastoji od radova na jednu ili više tema, kako ih dovesti u vezu i kako praviti “priču” kroz redosled?

U pravilniku FSS jasno stoji da kolekcija treba da “reprezentuje celokupno stvaralaštvo kandidata”, jer zvanje se dodeljuje za celokupno stvaralaštvo a ne kao nagrada za jedan projekt, izložbu, koncepciju i slično. Pravilnik dalje dozvoljava mogućnost da radovi budu u boji, crno-beloj tehnici ili mešovito, što je u skladu sa prethodnim, jer autor tokom svog višegodišnjeg rada može prolaziti kroz različite faze čiju uspešnost treba da reprezentuje kolekcija. Takođe, tokom svog rada on može obrađivati različite teme, pa je u tom slučaju moguće da se kolekcija sastoji iz više nezavisnih (tematskih) celina. Međutim, postoje autori koji se vrlo rano opredele za određenu temu koju rade niz godina, a nekad joj ostanu verni i ceo radni vek. U tim slučaju jedna tema “reprezentuje celokupno stvaralaštvo…”

Drugi problem nastaje kod ocenjivanja pojedinačnih radova. U vreme kad se tehnologija fotografije primenjuje u skoro svim oblastima savremenog života, potpuno je jasno da je nemoguće davati ocenu kvaliteta ako se prethodno nismo upoznali sa namenom konkretne fotografije. Da li je neki portret dobar možemo ceniti tek kad znamo u koju svrhu je snimljen: za izložbu, za ličnu kartu, kao dokument u medicinske svrhe i td. Isto važi i za druge teme: biljke, životinje i  pejzaži koje bih ja rado imao na zidu iz estetskih razloga neće zadovoljiti nekog botaničatra, zoologa ili urednika časopisa… Kojim kriterijumima se rukovoditi prilikom dodele zvanja? Objašnjenje ponovo moramo potražiti u pravilniku o dodeli zvanja, a pravilnik vrlo precizno kaže da su zvanja KMF i MF umetnička zvanja. Prema tome, jasno je da se u ocenjivanju radova moramo rukovoditi kriterijumima relevantnim za ocenjivanje umetničkih dela.

Koji su to kriterijumi? Mnoge definicije se mogu naći kod raznih teoretičara umetnosti ali citiraću samo Pavla Vasića koji, govoreći o tome šta je odlučujuće prilikom ocenjivanja likovnog dela, kaže: “…to su LIKOVNI ELEMENTI: sastavni delovi jedne likovne celine i uzajamni odnosi između tih likovnih elemenata: forme, boje, tamno-svetlo, valeri i ekspresija (unutrašnji izraz)… Ovi elementi nas ineresuju ponaosob zato što se na njih svodi sav rad umetnika…”

Pri sastavljanju kolekcija autori često prave grešku stavljajući u isti koš radove koji su vredni sa stanovišta umetničkog procenjivanja i one koji su tematski interesantni ili su uspešna reportažna fotografija. Procenjivati  ih istim kriterijumima bilo bi isto što i “sabirati babe i žabe”. Kao što najbolji akt ili pejzaž ne mora biti primljen na izložbu novinske fotografije, tako ni vrhunska novinska fotografija ne mora biti visoko vrednovana u sferi umetnosti. Naravno, mnogo je reportažnih fotografija koje načinom izvedbe i snagom izraza toliko prevazilaze događaj koji su zabeležile da nastavljaju da žive i pošto je sam događaj zaboravljen. Njima više nije potrebna legenda, vreme i mesto gde su snimljeni. Tek takve radove možemo vrednovati umetničkim kriterijumima.

Ocena radova pri dodeli zvanja mora se bazirati na kriterijumima koji su decenijama važili u Foto savezu Jugoslavije. Majstor koji zvanje dobije danas mora biti bar približno sličnih kvaliteta kao majstori koji su zvanja sticali pre više decenija. Ne smemo dozvoliti da Majstor danas bude ono što je nekad bila I klasa. Ako kandidat svoj rad predstavlja kolekcijom od 50 fotografija onda svaki pojedinačni rad mora biti na visini dobijenog zvanja.  Među radovima su moguća neznatna odstupanja međutim, najviše umetničko zvanje ne može biti dodeljeno za kolekciju u kojoj tek preovladava broj pozitivno ocenjenih radova. Ne smemo zaboraviti da kolekcija živi samo jedan dan, dan kad se zvanja dodeljuju, a već sutradan pa i u decenijama koje slede svako može posmatrati samo jedan od radova i zapitati se da li je zvanje opravdano dodeljeno.

Branislav Strugar
  Majstor FSS